<3

Znaš šta je ona meni ?
Ona mi je najbolja prijateljica. Ona mene sluša i ona sa mnom šuti kad mi se šuti. Ona mene povuče za ruku kad nasrnem nepromišljeno na nešto i burno reagujem bez opravdanog razloga.
Ona mi je sestra. Tu je da me vrati na zemlju i čvrsto spoji sa tlom kad pomislim da sam iznad svih. Da me danima kritikuje i čuva od loših i lošeg.
Ona mi je najbolji drug. Ona sa mnom sjedi i priča k’o da se sto godina znamo. Ona sa mnom jede, pije, grli me kad je najgore, potapše po ramenu kad treba i dostupna je u pola noći za mene, ludog, da je nazovem kad god mi treba.
Ona je meni majka. Ona noćima zbg mene ne spava dok se ja kući ne vratim. Ona mene čeka da joj se javim pa da mirna može da odahne i ljubi mi sliku.
Ona je moj početak i kraj. Da joj dođem i da se vratim gdje god da odem i gdje god me moji putevi vode.
Ona je moja kraljica. Sve dok nije došla bio sam kralj svega. Niko mi nije bio ravan. Sad tek znam da se kralj klanja samo svojoj kraljici.
Ona je moje sve novo i staro. Sve ono što godinama čekam i što ću godinama da čuvam.
Ona je mene naučila da volim i da molim kad sam grešan. I da učim i nikad sebi više ne dozvolim da mi ime kunu.
Ona je moje sve na kraju krajeva. 
Možda ću nekad i poželjeti nešto drugo, nekog drugog ali znam da takvu nebo dva puta ne šalje. Nikome.
Možda ću poželjeti, kažem, ali nju, onakvu sa rukama majke, osmijehom djeteta, zagrljajem najveće ljubavi, suzama sestre, vjerom i sigurnošću najboljeg druga, nevinošću svetice, grijehom ludače i osvetnice, snagom nebeskom za mene i ljubavi žene koja poštuje i čuva svog muškarca k’o ona mene, e takvu sigurno više neću naći.
I znam, da šta go se desi, ja zbog nje neću rukom na sebe. Jer ona me voli i ona se moli za mene…

Ležaćemo jedno pored drugog u nekom polumraku i pričati.
Jako tiho i blisko.
Dodirivaću te dok budeš govorila.
Nežno.
Samo jagodicama prstiju.
Ispitivaću njima tvoje lice.
Očne kapke.
Vrhove ušiju i onaj deo tačno iza njih.

Na svakom delu tvog lica zadržaću se čitavu večnost da bih kasnije kad
ne budeš pored mene i kad zatvorim oči
mogao tačno da te dočaram.

Vrat.

Ramena.

Prelaziću rukama preko celog tvog tela.

Blago.
Polako.
Nevino.
Dečije.
Ispitivaćemo i otkrivati jedno drugo.
Ljubićemo se samo vrhovima usana.

Daću ti svu nežnost ovog sveta.

Daću ti svu nevinost koju imam.

I kad budem spustio ruku na tvoje grudi i kad ona klizne izmedju tvojih
nogu, opet će sve biti potpuno nevino.
Otvaraću te kao najnežniji cvetić koji postoji.

Ti i jesi cvet.

Vreme ce stajati.
Postojaće samo nežnost.
Bliskost.
Toplina.
Ispunjenost.

Zatvoriću oči i tako zatvorenih očiju videću te isto onako jasno
kao da te
gledam.

Samo vrhovima prstiju.

I pričaćeš mi šta želiš.
Šta voliš.
Ko si.
Gde si.
Zašto si.
Govorićeš rečima, pokretima, mirisima, slutnjama.

Otkriću tada na tebi neki deo tvog tela koji će zauvek ostati moj.
Bez obzira na sve, nosiću ga u sebi i kad sećanje na nas bude samo
slatka
izmaglica.
Možda će to biti tvoj bok, možda deo leđa, možda deo butine.
Ili šake, stopala.
Ali taj deo će uvek biti samo moj,
ma sa koliko muškaraca budeš bila.

I kad budeš rešila da odeš iz mog života…

Hrabrija,
Jača,
Samouverenija,
Neranjiva,
Pomirena,
Svoja,
Slobodna,

… biću srećan.

Tebe više niko nikad neće imati.

Ja ne želim da te imam.
Ja hoću da ti se dam.

I tada ćeš znati šta je ljubav.
Shvatićeš da mogu da se vole samo oni koji su slobodni.
Shvatićeš da nema ljubavi tamo gde postoji zavisnost.

I kad nekom budeš rekla da ga voliš, govorićeš mu to puna i jaka!

Ivana Iwa-poezija blog (via brbljivica)

Pisala sam i voljela sam da pišem, ali nikad nisam htjela da imam veze s ljudima koji pišu. Mislila sam da su ludi. Možda sam i ja. Ne znam. U posljednje vrijeme mnogo toga ne znam. Znam samo da mi nedostaje neko toliko da bih mogla da vrištim. Od toga ničeg goreg nema. Ne znam čak ni ko toliko nedostaje, ali do vraga koliko boli

Ako ti jave da večeras hodam po kafanama i olajavam tebe i našu ljubav, da se prodajem za loše vino, da skupljam opuške tuđih simpatija, ljubim ruke nečistih konobarica, ispadam budala u svačijim očima, to je živa istina,ne traži me da provjeriš da li je tako - to je jedna od rijetkih istina u vezi sa mnom. Ja ću se vratiti svome životu, naviknut na tvoje odsustvo. Sve će biti onako kao prije nego što sam tebe upoznao. Samo… Eto, falit ćeš mi.. I to je sve.

Sa mnom će naučiti da voli i nebo ispod kojeg je !

amkodreo:

:


ne mogu ti dovoljno zahvaliti sto si mi omgucila da budem dio tvog zivota i svih tvojih napisanih emocija. Ostani uvijek takva kakva jesi, predivna si osoba i ne daj nikome da ti srusi snove. Gledajuci te danas na promociji, u meni si budila osjecaj jake zene, ponosne drugarice i vjernog…

hvala ti lutko moja, ovo su stvari koje su u životu bitne, komentari ljudi, još pogotovo ovakvi komentari. Drago mi je da si uživala i da si se rasplakala zbog nekoga ko vrijedi i ko izvlači najbolje iz tebe svaki dan, uvijek iznova. Ne dajte se i ne daj se ! Volim i ja vas ! <3

(Source: havefaithinmesunshine)

Anonymous

Anonymous asked:

Možeš li mi reći, molim te, zbog čega ljudi stalno pričaju kako si ufurana i sve to? Malo te poznajem, al' se može zaključiti da baš si jedna normalna cura, fina, spremna pomoći, društvena... ne kontam u čemu je problem Bgm :S

Pa nemam pojma ni ja ako mi vjeruješ eto. Najviše pričaju ljudi koji nisu mogli manipulisati sa mnom ili oni koji sa mnom riječ nikad nisu progovorili, ali to me ne dotiče ni najmanje hvala Bogu. Bavim se isključivo svojim životom :D

Anonymous

Anonymous asked:

kakav je majke ti osjecaj kad znas da se blizi promocija TVOJE knjige? xd

Nisam još uvijek svjesna. Pripreme teku, sve ide, samo mi je čudno kad me ljudi ono pitaju i sve to. Tek tad shvatam. Vjeruj mi da nemam predstavu o tome kako ću se osjećati kad to sve krene :) Ali mora biti dobro :))

Anonymous

Anonymous asked:

hvaaaala ti puno, potrudicu se da sebi isplaniram vrijeme, da pratim malo bolje, ako nista :** a kako se snadjes u ovom planeru, prekomplikovano djeluje? svaka tebi cast sa svim tim obavezama, haha, kako stignes spavat nije mi jasno xd

nema na čemuuuu, a uspijem se snaći jer imam naznake neke koje smao ja razumijem i sve te male cake koje mi pomažu. Najiskrenije se nadam da ćeš uspjeti. I hronično sam nenaspavana nažalost, ali vremenom sam se adaptirala, 3-4 sata sna su mi dovoljna da sasvim normalno funkcioniše. 
P.S. “Organizacija je pola posla” :*

To Tumblr, Love Pixel Union
<